Ime napravljeno na tri točka

Bez autora

Jul 27 2010

"Mazda" je ove godine proslavila 90. rođendan, iako je japanski proizvođač svoj prvi automobil ("mazda R360") predstavio pre tačno pola veka. Do 1960. kompanija "Toyo Kogyo" iz Hirošime, koja je tek 1984. promenila ime u "Mazda", proizvodila je motocikle i trotočkaše "mazdago" sa motorom od 500 kubika. Praktično dostavno vozilo se pokazalo kao veoma dobar izbor tridesetih godina prošlog veka i s velikim uspehom je prodavano u Kini. Prvi čovek Judžiro Macuda, koji je kompanijom upravljao od 1921, odlučio je da počne s razvojem automobila, a prvi prototip je predstavljen 1940. Međutim, Drugi svetski rat i atomska bomba koja je razorila veliki deo Hirošime, usporili su rad na automobilima, tako da je "mazdago" ostao zaštitni znak sve do kraja pedesetih.

Ime napravljeno na tri točka "Mazda" je ove godine proslavila 90. rođendan, iako je japanski proizvođač svoj prvi automobil ("mazda R360") predstavio pre tačno pola veka.

Do 1960. kompanija "Toyo Kogyo" iz Hirošime, koja je tek 1984. promenila ime u "Mazda", proizvodila je motocikle i trotočkaše "mazdago" sa motorom od 500 kubika. Praktično dostavno vozilo se pokazalo kao veoma dobar izbor tridesetih godina prošlog veka i s velikim uspehom je prodavano u Kini.

Prvi čovek Judžiro Macuda, koji je kompanijom upravljao od 1921, odlučio je da počne s razvojem automobila, a prvi prototip je predstavljen 1940. Međutim, Drugi svetski rat i atomska bomba koja je razorila veliki deo Hirošime, usporili su rad na automobilima, tako da je "mazdago" ostao zaštitni znak sve do kraja pedesetih.

Ulazak u svet četvorotočkaša predstavljao je model "mazda R360", kupe sa četiri sedišta, dugačak 2,98 metara, koji je pokretao motor od 356 kubika i 16 konja, uparen sa četvorostepenim ručnim ili automatskim (dva stepena) menjačem. Maksimalna brzina R360 bila je 84 km/h. Prvi pravi uspeh usledio je modelom "mazda kerol" (predstavljen 1962) koji se i danas proizvodi za japansko tržište, da bi se 1964. pojavio model "familija", predak "mazde 323" i "mazde 3". Da bi se razlikovala od ostalih domaćih proizvođača, "Mazda" je 1961. godine od nemačkog konstruktora Feliksa Vankela kupila patent za to doba revolucionarnog motora. U pitanju je naravno bio "vankel" motor, čiji je prvi prototip toliko vibrirao da je pravio ogrebotine po unutrašnjosti komore. Problem s kojima se borio Feliks Vankel, koji inače nije imao vozačku dozvolu i nikada nije vozio, rešio je Keniči Jamamoto zajedno s "Mazdinim" inženjerima. Prva generacija "Vankelovog" agregata ugrađena je 1967. godine u kupe "mazda kozmo", a korišćena je kod gotovo dva miliona "Mazdinih" vozila. "Vankel" danas pokreće sportsku "mazdu RX-8".

Saradnja s "Fordom" počela je 1979, a pet godina kasnije kompanija je i zvanično promenila ime u "Mazda". Naziv je izabrao još osnivač Macuda, smatrajući kako će mu ime božanstva Ahure Mazde doneti sreću u poslu. "Mazda" je osamdesetih proboj nastavila modelima 121, 323 i 626, a pun pogodak bilo je predstavljanje "mazde MX-5" (1989. godine). "Mazda MX-5", kod nas poznatija kao "mijata", ušla je u Ginisovu knjigu rekorda kao najprodavaniji roudster svih vremena (860.000 komada). Japanski proizvođač je 1990. prvi testirao upotrebu vodonika u rotacionim motorima.

Rotaciona tehnologija "Mazde" ima nekoliko prednosti u odnosu na druge motore kada je reč o korišćenju vodonika.

Mešavina vodonika i vazduha je daleko homogenija, a ciklus usisavanja duži. Kod rotacionog motora postoje odvojene komore za usisavanje, sagorevanje i izduvavanje. Za korišćenje vodonika je od velikog značaja to što se vodonik ubrizgava u usisnu komoru rotacionog motora pri niskim temperaturama. Ovo ne bi bilo moguće ukoliko bi se koristio tradicionalni motor. U poslednjih 20 godina, "Mazda" je počela da koristi rotacioni motor sa pogonom na vodonik u serijskoj proizvodnji, koji se danas može naći u Japanu i Evropi kod modela "RX-8 hydrogen RE" i "mazde5 hydrogen RE hybrid".